~ ~ ~ ~ ~
Да бисмо боље
појмили бројке, треба себи да их предочимо.
Узмимо (у складу с једном грубом проценом)
да римски текстови могу да стану у
петстотинак томова од по петсто страница.
Латинских текстова би, онда, укупно
морало бити још десет хиљада пута толико:
дакле, најмање пет милиона подебелих
књига. Реч је, притом, о различитим
текстовима, јер овамо не убрајамо
истоветне текстове сачуване у више
преписа.
Кратак поглед на
то чему је латински све служио и служи
показаће да овакве процене не треба да
нас констернирају. Највећи део корпуса
отпада несумњиво на архивске списе и
документа. На латинском су сва акта
европских градова, административних
седишта, кнежевских престоница, као и
приватне архиве све до зрелог па и позног
средњег века; у многим случајевима
латински је остао у службеној употреби
и дуже – као у Мађарској, где је латински
био језик државне управе све до средине
XIX века. Овамо припадају и сва црквена
акта сабрана у Ватикану и по свим
бискупијама и надбискупијама широм
света све до данашњих дана; међународна
дипломатска преписка све до раног новог
века (акта Вестфалског мира из 1648. такође
су на латинском); ту су, затим, административни
протоколи европских универзитета све
до XVI или XVII века; најзад и стотине хиљада
натписа на различитим здањима, ликовним
представама, надгробним споменицима.
По архивима и ван њих, разне исправе на
латинском језику – сведочанства,
дипломе, почасти – броје се на милионе,
и тај број расте из дана у дан.
Друго место
заузимају утилитарни и научни текстови
свих врста. До краја средњег века на
латинском се писала скоро сва научна
литература; до XVII века њен већи део; до
раног XIX века и даље значајан број. Што
су међу собом размењивали теолози,
правници и лекари, то је све било на
латинском, исто као и трактати из пера
астронома и филозофа, теоретичара
музике, реторичара и поетичара. До данас
још нико није дао целовит преглед свега
тога. Ипак, бројке доступне за понеку
област дају нам да наслутимо колико се
тога писало на латинском. Једна старија
и уосталом непотпуна библиографија
астрономске литературе у новом веку
броји неколико хиљада латинских
наслова. Једна франкфуртска збирка
дисертација из области права, која
садржи отприлике половину
укупно расположивог материјала,
указује на то да само с немачких и
аустријских универзитета (то јест
универзитета у »Старом царству«, које
је потрајало до 1806) треба рачунати са
тридесетак хиљада таквих дисертација
у периоду од 1650. до 1750. године. Ако би
сваки од тих трактата бројао само 15
страна, то би износило скоро
пола милиона страница текста. Толике
су само правничке дисертације у земљама
немачког језика између 1650. и 1750, не
рачунајући сву осталу правну литературу.
И кроз XIX век се латински често користио
као научни језик у неким областима, на
пример у филолошким и теолошким
дисертацијама, у тзв. Schulschriften,
»школским списима«, које су гимназије
објављивале као своје научне годишњаке,
као и по научним часописима.
У латинске
утилитарне списе изван области науке
убрајају се стотине хиљада средњовековних
проповеди, као и пригодне беседе и песме
које су се, махом од XVI до XVIII века, писале
за све могуће прилике: венчања, крштења,
сахране, промоције, годишњице... Њихов
укупни број прелази милион. Латинске
преписке такође има у непрегледној
количини. Писма Еразма Ротердамског,
њих око три хиљаде на броју, својим
обимом су равна бар половини античке
епистолографије. А Еразмо је само један
међу хиљадама личности из средњег и
раног новог века чија су нам се латинска
писма сачувала.
У поређењу са
утилитарним текстовима – од којих је,
да нагласимо, добар део писан са врло
високим претензијама на књижевни стил
– количина текстова тзв. уметничке
књижевности у ужем смислу свакако је
мања. Међутим, и овде над античким списима
изразиту превагу имају потоњи. Из
античког периода нам је сачувано цигло
четрдесет позоришних комада на латинском
језику, а за период од XV до XVIII века треба
рачунати са пет до десет хиљада латинских
драма. Античка дидактичка поезија на
латинском своди се на туце сачуваних
песама; из раздобља од XVI до XVIII века
познато их је више од четири стотине.
Средњовековна и нововековна епска
поезија својом количином стоструко
превазилази оно мало сачуване античке
епике. Дијалог, књижевна врста коју је
засновао Платон, заступљен је опет само
једним туцетом сачуваних латинских
списа из антике, док за период раног
новог века морамо рачунати са
четвороцифреним бројем.