Гостујући предавач на Филозофском факултету

Следећег месеца на Филозофском факултету у Београду гостоваће др Димитар Илијев са Светоклиментског универзитета у Софији. Он ће на Одељењу за класичне науке одржати једнонедељни курс о развитку латинског и постању романских језика, под насловом

Tempora mutantur... From Latin to Romance

Курс ће се одвијати у учионици Одељења за класичне науке (СтКЛ1) у следећим терминима:

понедељак 13. мај, 13.15—14.45 

уторак 14. мај, 13.15—14.45

среда 15. мај, 9.45—11.15

четвртак 16. мај, 13.15—14.45

петак 17. мај, 11.30—13.00

Позивамо колеге да похађају овај курс и узму што живљег учешћа у раду са др Илијевим. Заинтересовани ђаци такође су добродошли.

[из синопсе курса:] На име увода размотрићемо функцију језика у друштву уопште и објаснићемо неке од главних социолинвистичких концепата, попут диглосије, с посебним освртом на латински језик и његов вулгарни варијетет.

Затим ћемо скицирати промене које су на путу од латинског до романског захватале језик на свим нивоима: фонетском, морфолошком, синтактичком, лексичком. Појаве нећемо посматрати изоловано, већ као чиниоце једног спорог али неумитног процеса који се тицао читавог језичког система: показаћемо како су фонетске промене утицале на морфологију а морфолошке на синтаксу, уз релативно аутономан развитак у области лексике. Полазници ће стећи и нешто увида у вероватне мотиве и типичне правце језичке еволуције. У свакој прилици повлачићемо паралеле између језичке ситуације у последњим вековима Римског царства и стања у модерним језицима, укључујући балканске.

Осврнућемо се и на известан број старих текстова (натписа, записа на папирусу, књишких сведочанстава), а прочитаћемо и понешто из граматичких списа, (пара)литерарних извора писаних више или мање вулгарним латинским језиком, као и најранијих писаних споменика романских језика.

Daje se na znanje!

Poštovane kolege,

Stručno usavršavanje Kreativna nastava klasičnih jezika, koje organizuju članovi Asocijacije za klasične nauke Srbije i Odeljenja za klasične nauke Filozofskog fakulteta BU,  biće održano 20. i 21. aprila 2013. na Odeljenju za klasične nauke Filozofskog fakulteta (Kapetan-Mišino zdanje), Studentski trg 1. Prijavljivanje do 10. aprila – isključivo elektronskim putem na: borispen@sezampro.rs . 

Takmičenje u znanju grčkog i latinskog jezika biće održano 11. maja 2013. u Trećoj beogradskoj gimnaziji, Njegoševa 15. Prijavljivanje do 24. aprila – isključivo elektronskim putem na: borispen@sezampro.rs. Detaljnije informacije dobićete tokom naredne sedmice.

S pozdravom,

Predsedništvo AKSS

Jedna lepa, čudna knjiga

Stjepan Fileki
Pismo i tipografija. Istorija sa poukama za umetničku i pedagošku praksu
Beograd: Univerzitet umetnosti
2011
ISBN 9788671670432

Ova knjiga predstavlja svojevrsnu sumu znanja i učenja jednog poznatog, nedavno umrlog učitelja: Stjepana Filekija (1928–2012), dugogodišnjeg profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Knjiga je zamišljena, napisana i uređena vrlo marljivo i (rekao bih) s ljubavlju. Čudesa, lepote i zanimljivosti koja čitaoca čekaju na svakoj stranici čine da se ovo štivo ne ispušta lako iz ruke.

U istorijskom delu izlaganja, mora se reći, ima i netačnosti. To je neizbežno: na kraju krajeva, profesor Fileki je bio slikar-grafičar, ne paleograf, istoričar umetnosti niti filolog. Ali s našega stanovišta njegove netačnosti nisu bitne, jer nam neće biti odviše teško da (za đake, ili sami za sebe) popravimo kritične greške. Zauzvrat, sama koncepcija Filekijeve knjige, a pogotovu njena likovna i grafička sadržina, daje nam povoda i nudi dragocenu pomoć pri prenošenju jedne po(r)uke koju mi profesori humanističkih struka dugujemo svojim učenicima: da kultura pisanja i štampe, isto kao kultura stanovanja, ishrane ili odevanja, pripada, sa svojom istorijom i svojim dostignućima, među važna obeležja civilizacije. Sve su to elementi vaspitanja kojim civilizovani svet kultiviše svoja pokolenja; ili, prostije rečeno, umeti s knjigom, hartijom i olovkom, to je isto kao umeti s kravatom, viljuškom, pertlom ili vodokotlićem: može se živeti i bez toga, ali – varvarski.

Srpski jezik bogatiji za još dva padeža

Dobrotom mog vajkadašnjeg cimera i pevidruga dr Gordana Maričića doznajem važnu vest koja se tiče svih nas:

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o upotpunjavanju padeškog sistema, kojom se srpska deklinacija obogaćuje s dva nova oblika. Od sledeće školske godine, u društvu starih kardaša nominativa, genitiva, dativa, akuzativa, vokativa, instrumentala i lokativa naći će se i dva nova padeža: koruptiv, koji će odgovarati na pitanje »Kome, koliko?« i rokativ, na pitanje »Koga, čime?«.

Dinamika uvođenja odgovarajućih izmena u normativne priručnike, udžbenike i školske programe regulisaće se posebnim odlukama nadležnog ministarstva. Kako saznajemo, u Ministarstvu prosvete se već razmatra i mogućnost da novom načinu dekliniranja budu prilagođene i gramatike drugih jezika koji iziskuju promenu imenskih reči po padežima, pre svega latinskog, koji se uči u mnogim školama u Srbiji. Poslednju reč o tome, kako se predviđa, daće stručnjaci.

Na ime komentara dodao bih da inicijativu Ministarstva treba naročito da podržimo mi latinci, utoliko pre što će nam se novouvedeni padeži, naročito koruptiv, izuzetno lepo slagati sa već postojećim ablativom.

Latinski za sposobne, vredne i zainteresovane

Da, ima i toga na ovom svetu, te onda ima i udžbenika pisanih naročito za takvu publiku:

I Came, I Saw, I Translated:
an Accelerated Method for Learning Classical Latin in the 21st Century

Vredelo bi tu knjigu videti, recenzenat kaže da je vrlo solidna... Mada, to nije nova strategija: tresneš odmah pisca pred đaka, pa u početku obrađuješ malo teksta i brdo gramatike, a zatim postepeno sve više teksta i sve manje gramatike. S tom metodom gutanja žaba, manje veštom predavaču može se vrlo lako desiti da mu đaci na kraju tečaja vole latinski manje nego na početku.

»Namirišu ga bene na sto konaka«

Prošlog proleća napipale su me neke filmadžije. Nekakav Englez nešto snimao, malo po Mađarskoj, malo po Srbiji, a radnja mu se zbiva – naravno – u pretprošlom veku u Francuskoj. I pošto u tom filmu neko umre, onda tu ide scena opela i sahrane.

Dalje već slutite. Treba im parče šokačkog opela, ali ne po sadašnjem šokačkom trebniku nego po ondašnjem, i ne na francuskom nego na latinskom; i mora neko da im demonstrira kako to tačno zvuči. Pa su se raspitali gde ima tih nekih što znaju latinski, okrenuli telefon, dobili potrebnu email adresu, i tako...

Tekst matorog opela našao sam lako. Našao sam i pasaž koji će koliko toliko odgovarati rediteljevim željama koje su mi prenesene (uh... jednom je kao dečak bio na rimokatoličkoj sahrani, pa se živo seća da je popa rekao to i to). Ali propisno sam se namučio da doznam detalje latinskog izgovora kakav su Francuzi praktikovali u XIX veku a danas više nije lako naći živog čoveka koji bi to znao.

Na svu sreću, nađoh negde na internetu i o tome obaveštenja, i to pouzdanih i dovoljno podrobnih. I tako sam uvežbao svoju tačku, pročitao to malo latinskog u mikrofon, sklepao nekakav fajl i poslao ga filmadžijama.

I ko bi mi sad zamerio što ću i tu ludost da metnem ovamo Sub sole?

http://snd.sc/Y8xg46

Kad ja tamo, a ono AblAbs

Poznato je da su klasici beogradskog stila saobražavali našu književnu prozu stranim, pre svega francuskim uzorima, i da su time uzrokovali – što hotimično, što nehotično – značajne novine u srpskoj sintaksi i frazeologiji. Neke od ovih su se odomaćile, pa ih danas osećamo kao normalne načine izražavanja u književnom ili i govornom jeziku.

Ali evo nečega što se neposvećenima može učiniti kao kakva greška u editovanju teksta. Opisujući stanje na Balkanu u leto i jesen 1875, pred rat sa Turcima, Slobodan Jovanović kaže:

Ministar vojni, Husein Avni paša, ... predlagao je ... napad na Srbiju; hercegovački ustanak trebalo je ugušiti u Moravskoj dolini; srpska vojska jednom razbijena, hercegovački ustanak ugasio bi se sam od sebe.

E sad, filolozi će znati da se pisac tu poigrao s apsolutnom participskom konstrukcijom na francuski način: l’armée serbe une fois mise en déroute... Klasičari će znati i da stvar potiče iz latinskog: fuso fugatoque Serborum exercitu... Slavisti mogu i zameriti piscu što, kad već poteže apsolutni particip, ne stavlja tu konstrukciju u dativ kao u starim slovenskim tekstovima...

No, bilo kako bilo, i ruku na srce: ako bi nam neki đak preveo s latinskog apsolutni ablativ u stilu velikog stiliste Slobodana Jovanovića, da li bismo mu mi to primili kao legitiman prevod?

Još malo šarenog latinskog vokabulara

Iz onog istog časopisa, pod drugim naslovom – ove table se zovu Observa et lude:

Actiones diurnae et nocturnae

 Munera

 Reditus ad scholam

 Tabernae

 Quinque sensus

 Corpus humanum

Lexicon imaginibus auctum (cont.)

Još toga, blagodareći kolegi Metodiju (којем нек је хвала):

De re athletica

Vectura

Peregrinatorum verba

Commercium epistulare

In schola

Quae ars tibi placet?

Lexicon imaginibus auctum

Pod tim naslovom je u časopisu za đake Adulescens godinama izlazila jedna korisna rubrika.

Evo nekoliko primera, koliko sam uspeo da napabirčim s interneta. Ako neko ima još toga, nek mi pošalje, da i to okačimo ovde Sub sole.

Actiones

Res et acta

Animalia

Quid agant animalia

Tempus et tempestas

Arbores floresque

Cibus

Urbis partes

Domi

Quae communia sunt in schola

Kad već nije aenigma...

barem nek je riddle (filologija je filologija!):

Kolega Aurus otvorio novi bizmis, iliti Timeo ut sustineas

Bila jednom jedna teretana na Novom Beogradu, pa se zvala

...i živeli su glamurozno ever after.