Odavde možete preuzeti najnoviju verziju »Kumulativnog vokabulara« namenjenog našim studentima na tečajevima Latinski I i Latinski II.
S tim u vezi da kažem i ono što mnogi znaju ali mnogi i ne znaju.
Već je treća školska godina kako sa studentima prve i druge godine Klasičnih nauka radimo na postepenom i sistematskom usvajanju bazičnog latinskog vokabulara. Naši đaci dobijaju u ruke listu najpotrebnijih latinskih reči, uspostavljenu na osnovu objavljenih frekvencijskih istraživanja, s izvesnim obzirom na programske i praktične potrebe naše nastave. Lista obuhvata blizu 2000 jedinica raspodeljenih u četiri grupe, koje predstavljaju semestralne porcije vokabulara. Ni raspodela po semestrima, opet, nije slučajna, već je udešena tako da se đaci što pre naoružaju onim naj-najprečim vokabularom, bez kojega početnik posrće toliko da ne može s korišću čitati ni najlakše tekstove.
Od mladih klasičara se, dakle, očekuje da u svakom od prva četiri semestra studija usvoje nešto ispod 500 latinskih reči. Poznavanje tih reči se iziskuje na kolokvijima i ispitima. Pismeni deo naših ispita sada je uređen tako da se reči sa spiska moraju znati, a reči van spiska protumačene su među objašnjenjima koja dajemo uz zadatke; rečnici se ne koriste.
Posle desetak ispitnih rokova pod tim režimom, mi izvesno znamo ono čemo smo se isprva bojažljivo radovali: postignuće kandidata na pismenim ispitima poboljšalo se drastično i dramatično. Ne samo što se đaci sad ozbiljnije pripremaju, već i oni koji bi po staroj lošoj navici na ispitu zamenili glavu rečnikom sad više nemaju druge nego da uključe mozak. U rezultatu, na našim pismenim ispitima i dalje postoje, pored dobrih ili odličnih, i nedovoljno dobri radovi, s kojima se ne prolazi, ali – hvala Bogu! – više nam niko pod firmom »prevoda« ne predaje besmislene nizove reči pribavljenih putem silovanja latinskog rečnika.
Koji je širi interes ove stvari?
Širi interes leži u tome što naš »Kumulativni vokabular« svojim sastavom zadovoljava opšte potrebe tradicionalno koncipirane latinske nastave, čiju okosnicu čini rad na štivu praćen i podržan izlaganjem latinske gramatike. Nevezan ni za koji konkretni udžbenik ili hrestomatiju, on u osnovi odgovara ma kojem tečaju koji hoće da osposobi đake za razumevanje latinskih tekstova servirajući im, s tim u vidu, savladive porcije gramatičke materije u prihvatljivom redosledu.
Kad je posredi latinska nastava u gimnazijama, svakako bi najbolje bilo imati udžbenike koji bi sistematski, kroz štivo i vežbanja, insistirali na najpotrebnijim latinskim rečima. No i u nedostatku takvih udžbenika vokabular se može bolje konfigurisati i pripremiti za lakše usvajanje. Frekvencijski spisak latinskih reči zasnovan na objektivnim činjenicama može bitno da pomogne nastavniku koji se pita na kojim rečima treba nastojati, šta zahtevati, šta uvežbavati. Naš »Kumulativni vokabular« sračunat je da odgovori i na takva pitanja. A kako se on sve može konkretno iskoristiti, o tome bismo takođe mogli da govorimo – ali će više vredeti da razgovaramo: zato i jesmo ovde. Razgovarajmo, dakle.
S tim u vezi da kažem i ono što mnogi znaju ali mnogi i ne znaju.
Već je treća školska godina kako sa studentima prve i druge godine Klasičnih nauka radimo na postepenom i sistematskom usvajanju bazičnog latinskog vokabulara. Naši đaci dobijaju u ruke listu najpotrebnijih latinskih reči, uspostavljenu na osnovu objavljenih frekvencijskih istraživanja, s izvesnim obzirom na programske i praktične potrebe naše nastave. Lista obuhvata blizu 2000 jedinica raspodeljenih u četiri grupe, koje predstavljaju semestralne porcije vokabulara. Ni raspodela po semestrima, opet, nije slučajna, već je udešena tako da se đaci što pre naoružaju onim naj-najprečim vokabularom, bez kojega početnik posrće toliko da ne može s korišću čitati ni najlakše tekstove.
Od mladih klasičara se, dakle, očekuje da u svakom od prva četiri semestra studija usvoje nešto ispod 500 latinskih reči. Poznavanje tih reči se iziskuje na kolokvijima i ispitima. Pismeni deo naših ispita sada je uređen tako da se reči sa spiska moraju znati, a reči van spiska protumačene su među objašnjenjima koja dajemo uz zadatke; rečnici se ne koriste.
Posle desetak ispitnih rokova pod tim režimom, mi izvesno znamo ono čemo smo se isprva bojažljivo radovali: postignuće kandidata na pismenim ispitima poboljšalo se drastično i dramatično. Ne samo što se đaci sad ozbiljnije pripremaju, već i oni koji bi po staroj lošoj navici na ispitu zamenili glavu rečnikom sad više nemaju druge nego da uključe mozak. U rezultatu, na našim pismenim ispitima i dalje postoje, pored dobrih ili odličnih, i nedovoljno dobri radovi, s kojima se ne prolazi, ali – hvala Bogu! – više nam niko pod firmom »prevoda« ne predaje besmislene nizove reči pribavljenih putem silovanja latinskog rečnika.
Koji je širi interes ove stvari?
Širi interes leži u tome što naš »Kumulativni vokabular« svojim sastavom zadovoljava opšte potrebe tradicionalno koncipirane latinske nastave, čiju okosnicu čini rad na štivu praćen i podržan izlaganjem latinske gramatike. Nevezan ni za koji konkretni udžbenik ili hrestomatiju, on u osnovi odgovara ma kojem tečaju koji hoće da osposobi đake za razumevanje latinskih tekstova servirajući im, s tim u vidu, savladive porcije gramatičke materije u prihvatljivom redosledu.
Kad je posredi latinska nastava u gimnazijama, svakako bi najbolje bilo imati udžbenike koji bi sistematski, kroz štivo i vežbanja, insistirali na najpotrebnijim latinskim rečima. No i u nedostatku takvih udžbenika vokabular se može bolje konfigurisati i pripremiti za lakše usvajanje. Frekvencijski spisak latinskih reči zasnovan na objektivnim činjenicama može bitno da pomogne nastavniku koji se pita na kojim rečima treba nastojati, šta zahtevati, šta uvežbavati. Naš »Kumulativni vokabular« sračunat je da odgovori i na takva pitanja. A kako se on sve može konkretno iskoristiti, o tome bismo takođe mogli da govorimo – ali će više vredeti da razgovaramo: zato i jesmo ovde. Razgovarajmo, dakle.
