Bucko razmišlja

Ovaj blog je milina jedna, mogu izgleda i fotografije da se meću. Pa da probamo.

Jedan od mnogih vidova u kojim ja jariće krštavam jeste i taj što idući po gradu fotografišem ono što mi se učini zanimljivim. To možda i nisu stvari koje bi zanimale normalnog čoveka; ali šta je, tu je.

Pre izvesnog vremena slikao sam hartiju prilepljenu na jedna vrata u mom kraju:

Ovu belu rupetinu na slici napravio sam maločas, da bih vam pokazao koja me je misao navela da to slikam.

Elem, zamislite kako bi bilo kad bi, u dalekoj budućnosti, neki stručnjaci za davnu prošlost – neki arheolozi, filolozi, koznakojolozi – našli poderan list papira s tekstom koji se gore vidi. Šta bi oni učinili? Zabeležili bi mesto i okolnosti nalaza, pročitali bi natpis (valjda bi dobro znali dotični jezik, a ne kao... da ne kažem), konzervirali bi papir, i tako to. A onda bi najpozvaniji među njima seo da napiše članak u kojem će protumačiti celu stvar.

Taj učeni čovek prosuo bi pred svoje čitaoce znanje o Srbiji početkom XXI veka. Tu bi defilovale birane stavke iz socijalne i ekonomske istorije, spominjale bi se svakojake ustanove i običaji, članak bi imao slavne fusnote i još slavniju bibliografiju, a najveći podvig piščev bila bi jedna na svedočanstima zasnovana i temeljno pretresena rekonstrukcija radnog vremena firme čiji bi delokrug bio oštroumno pretpostavljen. To radno vreme je, vidi se, variralo od ponedeljka do subote, uz elemente posebnog režima ponedeljkom i utorkom. I, razume se, članak bi ubedio kuso i repato da u pokojnoj zemlji Srbiji ta stvar nije mogla stajati drukčije nego što veli i dokazuje veliki naučnik.

A evo sad kako ona ista fotografija izgleda bez rupe, or'ginal:

Vrlo jednostavno, neko je tu bio isuviše marljiv, ili dokon, ili priglup...

Bilo kako bilo, može li u takvim stvarima da se snađe i do istine dođe čestit istraživač posle dve-tri hiljade godina?

Saradljivi i nama naklonjeni

KNJIGE/STRIPOVI | ČETVRTAK 25.10.2012

Fedon 

IZVOR: B92

“Akademske knjige po pravilu moraju da budu dosadne. Ako nisu dosadne, nisu akademske. Mi takve tvrdnje želimo da promenimo”, kaže za B92 Ivan Milenković u ime izdavača “Fedon”, najboljeg izdavača u 2012. godini.

Upravo ova izdavačka kuća 25. oktobra proglašena je najboljim domaćim izdavačem na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Žiri je “Fedon” nagradio zbog “konzistentne i promišljene uređivačke koncepcije i poštovanja najviših standarda u prevođenju i priređivanju knjiga”. 

Lepe vesti!

Da vas podsetim, jedna od četiri edicije ove izdavačke kuće je edicija Fontes (http://www.fedonbelgrade.com/edicije/fontes/1.htm), koju uređuje prof. dr Marjanca Pakiž. U dogledno vreme, u toj ediciji biće objavljene još dve knjige.

Evo kako to rade Italijani

Možda je, kako čujemo, i u Italiji nastava klasičnih jezika trenutno u krizi, ali Italijanima ipak ne pada na pamet da sasvim puste niz vodu slavno antičko nasleđe. U svom jasnom poimanju korenova vlastitog kulturnog identiteta, oni ponekad ne žale ni truda ni para da u rad na očuvanju tekovina antičke baštine uključe i druge. Na radost i polzu tih drugih, koji se usput ogrebu i za malo mediteranskog sunca, koje, uprkos krizi, u Italiji sija nekako najlepše.

U proleće svake godine, u idiličnom sicilijanskom gradiću po imenu Palacolo Akreide, četrdesetak kilometara zapadno od Sirakuze, održava se veliki međunarodni omladinski festival klasičnog pozorišta. Svake godine grad ugošćuje učenike nekoliko desetina srednjih škola iz raznih krajeva Evrope, koji na kamenim pločama dobro očuvanog grčkog pozorišta izvode svoje adaptacije klasičnih drama. Osnivač festivala je Nacionalni institut antičke drame, INDA (Istituto Nazionale del Dramma Antico), a maja sledeće godine festival će biti održan po devetnaesti put. Kako sam organizator navodi na svom sajtu (http://www.indafondazione.org/en/indagiovani/festival-dei-giovani/), stvar je godinama rasla i dobrano narasla: ove godine je učestvovalo oko tri hiljade učenika iz devedesetak obrazovnih institucija, što festival čini najvažnijom manifestacijom tog tipa na svetu. Osim evropskih zemalja, na ovogodišnji skup ljubitelja antičkog pozorišta svoje mlade predstavnike je poslao i Tunis. Poslednjih godina, nastup je dozvoljen i studentima akademija dramskih umetnosti.

Glavni cilj organizatora je da podstiče učenike, studente i mlade uopšte da se bliže upoznaju s tradicijama klasične kulture, i to time što im omogućava neposredno iskustvo u svim aspektima rada na pripremi predstave: od prevođenja i adaptacije dramskog teksta, preko organizacije predstave, režije i glume, do gledanja drugih predstava i učešća u kritičkim diskusijama koje ih prate. Zato se veoma insistira na tome da učesnici tokom svog trodnevnog boravka na festivalu prisustvuju svim drugim predstavama koje se u to vreme izvode, što svake godine obezbeđuje čak tridesetak hiljada gledalaca. Prema propozicijama, učesnici mogu izabrati bilo koju grčku ili rimsku komediju ili tragediju i adaptirati je (dakle, i modernizovati) kako god žele. Takođe, omogućeno im je da glume na maternjem jeziku, što ne znači – ako sam barem ja to dobro razumeo – da im je zabranjeno da glume na grčkom ili latinskom. Ovo poslednje, gluma na maternjem jeziku, ujedno je i poseban izazov, jer treba pronaći i naglasiti druge metode komunikacije s publikom osim onih jezičkih. Predstava ne sme da traje duže od 50 minuta.

Dobri Italijani plaćaju polupansion i prateće troškove na licu mesta gostujućim učenicima i nastavnicima koji ih vode (max. komada dva), a svaka trupa treba da se pobrine za putne troškove i produkciju predstave kako zna i ume. Odnedavno svaki učenik plaća participaciju od 50 €. Toga ranije nije bilo, ali je kriza pritisla svuda, pa i tu. Zbog krize i sve plićeg džepa, INDA je najavila da će učešće na sledećem festivalu ograničiti na pedeset škola, koje će žiri odabrati među prispelim prijavama.

Palacolo Akreide je, inače, sasvim lep izlet za klasičare. Nalazi se tik uz lokaciju antičkog gradića po imenu Akrai, stare sirakuške kolonije za koju Tukidid kaže da je osnovana 664. godine st. e. kako bi Sirakužanima čuvala leđa s kopna. Grad usput pominju i Plinije, Diodor i drugi pisci, ali ne kao tačku od posebnog značaja u bilo kom pogledu. Atraktivnim ga čine pozicija – na padinama Hiblejskih planina, s pogledom na dolinu reke Anapo i masiv Etne na horizontu – kao i veći broj arheoloških iskopina, uključujući i amfiteatar, kome je lokalno stanovništvo nadenulo naziv „nebesko pozorište“. Pošto i sam leži na padini, posmatraču se iz nekih uglova čini kao da lebdi između neba i zemlje. Specifičnom ugođaju svakako će doprineti i brojna srednjovekovna zdanja i srednjovekovno jezgro varoši sa krivudavim, uskim uličicama.

Koliko mi je poznato, dosad su iz naših škola na festivalu više puta učestvovali učenici Filološke i Karlovačke gimnazije. Sledeće godine će sreću opet oprobati učenici Filološke, njih desetak, uz pomoć i koordinaciju moje malenkosti i profesorke Margarete Ljubisavljević. Poželite nam sreću u teškim pregovorima s raznim prosvetnim instancama zemlje Srbije, koji nam predstoje ako hoćemo da dođemo do svih neophodnih dozvola i finansijske potpore.

Da su manifestacije ovog tipa provereno dobar način da se učenici zagreju za klasičnu kulturu mimo deklinacija i konjugacija pokazala je i interna audicija koju smo nedavno održali u školi: na svaku ulogu javilo se po tri učenika i konkurencija je bila izuzetno jaka. Pred nama su mahom defilovale Antigone, Ismene i Kreonti, a tu i tamo našao se i poneki Prometej ili Medeja. Učenici su očigledno uživali, žiri takođe, a tako bi valjda i trebalo da bude u nekoj idealno zamišljenoj prosveti.

Rubricastellanus

Sećate li ga se? Rubricastellanus, to je onaj čovek Švabo koji je u svoje vreme nadahnuto preveo dva tuceta Asteriksa na latinski. (Kupio sam ih jeftino u pokojnoj Jugoslovenskoj knjizi. Tamo su mislili da je to sve španski.) Njemu se duguje »Paulo minus valeo«, »Crassior sum, nimis crassior«, i još buljuk veselih sentencija koje među klincima novolatincima služe otprilike onako kao što normalni adolescenti citiraju replike iz popularnih filmova.

U međuvremenu, prometnuo se i on na internet: www.rubricastellanus.de. Videćete, tu ima dosta reči o prevođenju stripova na latinski. Čini mi se zanimljivim i pametnim; nažalost, na nemačkom je, znam da će zbog toga neki odustati od posete. Ali osim toga, da znate, Rubricastellanus nudi zabadava jednu svoju knjigu u dva dela: tabelarni pregled latinske morfologije i sintakse, sve u formatu pdf, spremno za čitanje ili štampu. Koliko vidim, dobar posao, res omnino downloadatu digna.

Ima ko neće, a ima i ko hoće

Deutsche Welle, 17. septembar 2012.

Latinski jezik u Njemačkoj sve popularniji

Johaneum je najstarija i najtradicionalnija škola u Hamburgu. Iza debelih zidova napravljenih od crvene opeke u 19. vijeku polaže se velika vrijednost na učenje starih jezika poput latinskog. 

“Mnogi roditelji biraju Johaneum zato što žele da njihova djeca dobiju posebno obrazovanje“, kaže Ana Šuneman koja već četiri godine predaje latinski i njemački jezik. Ona ovu elitističku crtu škole posmatra poprilično kritički. Latinski je mnogo više od neuobičajenog predmeta preko kojeg roditelji žele obezbjediti prednost za svoju djecu, naglašava ona. Njoj je predavanje latinskog strast, i ovu radost pri učenju antičkih jezika pokušava prenijeti i na svoje učenike.

Ovidije aktuelan i nakon 2000 godina

Kako bi 'oživila' vrijeme antičkog Rima, Ana Šuneman učenicima pokazuje jednu sliku putem projektora na zidu. Na slici su prikazani stari Rimljani kako sjede na tribini. Spectatum veniunt, veniunt spectentur ut ipsae, čita Karla iz svoje sveske za latinski. Jedna druga učenica čita prevod iste rečenica: “Dolaze kako bi vidjeli i kako bi bili viđeni“. Učenici potom diskutuju šta bi ove riječi čuvenog rimskog pjesnika Ovidija mogle značiti u današnjim prilikama.

Ana Šuneman pokušava tako organizovati nastavu da učenici uče kroz druženje i na taj način se zabave ali i saznaju nešto više o kulturi starih Rimljana. “Za vrijeme mojih školskih dana sve se vrtilo oko učenja jezika i gramatike“, prisjeća se 33-godišnja profesorica. Ne čudi što se njena ljubav prema ovom antičkom jeziku razvila tek tokom studija. Ona priznaje da je jedini razlog zbog kojeg je odabarala latinski taj što je znala da su profesori latinskog jako traženi, a ona je htjela biti nastavnica.

Sve više studenata latinskog 

Sličan razlog za odabir studija latinskog imali su i mnogi drugi mladi studenti. U toku proteklih sedam godina došlo je do porasta broja studenata koji upisuju studij ovog jezika. “Trend porasta broja učenika u školama koji biraju latinski je očito prešao i na univerzitete“, primjećuje Klaudija Šindler. Ona je na čelu Instituta za grčku i latinsku filologiju na Univerzitetu Hamburg. “Univerziteti na kojima se može studirati latinski jezik u prošlosti su bili prisiljeni radikalno smanjiti broj mjesta za studente, a sada su suočeni sa masama studenata koji žele studirati bas taj jezik".

Bilo da potreba ili strast navode studente da upišu latinski ono što ih povezuje je što su svi samostalno odlučili da uzmu taj predmet. Kod učenika je stanje drugačije. “Moja majka je željela da upišem latinski“, kaže Ruben uz osmjeh. On je htio da uči italijanski. I Karla se slaže da joj je zabavnije učiti engleski od latinskog. Markus, koji sjedi sa Karlom u klupi, smatra da će mu latinski veoma malo korisiti u budućnosti, ali da ovaj antički jezik dosta pomaže pri učenju drugih jezika. “Latinski je veoma logičan jezik i pomaže da jasnije razmišljamo“.

Latinski više nije ulaznica za siguran studij

Sa argumentima ovog 14-godišnjaka slažu se i odrasli zagovornici latinskog jezika. U Njemačkoj vrijednost i prednosti latinskog jezika postaju sve popularniji što nije slučaj u susjednim evropskim zemljama. Osim u Austriji, ovaj predmet skoro da je nestao sa nastavnih planova, pa se čak italijanski i francuski učenici jedva snalaze sa romanskim korijenima svojih jezika.

Klaudija Šindler sa univerziteta Hamburg smatra da je nastava latinskog izuzetno korisna i za učenike migrantskog porijejkla. Prema jednoj studiji Univerziteta Humbolt u Berlinu latinski kao nastavni predmet ima veliki integracijske mogućnosti. “Kada turski učenici počnu učiti latinski uče se jednom logičkom pristupu učenju jezika i to im pomaže u učenju drugih jezika“, naglašava Šindlerova. Međutim, za nju i za druge ljubitelje latinskog ovaj antički jezik predstavlja mnogo više od osnove za druge strane jezike, za logičko razmišljanje ili disciplinovano učenje: “Latinski je dio naše kulture, na taj način smo u dodiru sa našim korijenima.“

~ ~ ~

Eto vidite. Tako ima da bude i u Srbiji. Jeste da će nas ukinuti, jeste da ćemo pocrkati, ali onda će lepo da nas zovu natrag.

U početku...

Factum bene. Kliknuli ste gde treba, i eto vas Sub sole.

Na ovom blogu objavljivaćemo vesti za klasičare i radoznalce. Na vama je, drage kolege i prijatelji, da na naše objave reagujete onako kako je na blogovima običaj: neko ovako, neko onako; neko nekako, neko nikako.

Naša struka je, zna se, široka i razgranata, pa se pod klasičarske vesti i razonodu može svašta podvesti. Ovde će svačega i biti; ipak, autori bloga će imati pred očima pre svega interes onih naših kolega koji u srpskoj školi izvode klasičnu nastavu u svim njenim ne tako malobrojnim vidovima.

Molimo vas da se od samog početka osećate pozvanim da i sami doprinosite ovom (nadamo se) korisnom i prijatnom poduhvatu. Pišite svoje opaske uz naše objave, ali nam i putem emaila javljajte novosti, sugerišite teme, dostavljajte sve što vam se učini vrednim pomena. Vaše ćemo priloge objavljivati na opšte zadovoljstvo.

A da biste se redovno obaveštavali čega novog ima Sub sole, možete se prijaviti za ovdašnje novosti preko emaila (adresu upišite u kućicu gore desno), ili se »pretplatiti« na naš blog (kliknite na link pri dnu ove stranice).