Jedna lepa, čudna knjiga

Stjepan Fileki
Pismo i tipografija. Istorija sa poukama za umetničku i pedagošku praksu
Beograd: Univerzitet umetnosti
2011
ISBN 9788671670432

Ova knjiga predstavlja svojevrsnu sumu znanja i učenja jednog poznatog, nedavno umrlog učitelja: Stjepana Filekija (1928–2012), dugogodišnjeg profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Knjiga je zamišljena, napisana i uređena vrlo marljivo i (rekao bih) s ljubavlju. Čudesa, lepote i zanimljivosti koja čitaoca čekaju na svakoj stranici čine da se ovo štivo ne ispušta lako iz ruke.

U istorijskom delu izlaganja, mora se reći, ima i netačnosti. To je neizbežno: na kraju krajeva, profesor Fileki je bio slikar-grafičar, ne paleograf, istoričar umetnosti niti filolog. Ali s našega stanovišta njegove netačnosti nisu bitne, jer nam neće biti odviše teško da (za đake, ili sami za sebe) popravimo kritične greške. Zauzvrat, sama koncepcija Filekijeve knjige, a pogotovu njena likovna i grafička sadržina, daje nam povoda i nudi dragocenu pomoć pri prenošenju jedne po(r)uke koju mi profesori humanističkih struka dugujemo svojim učenicima: da kultura pisanja i štampe, isto kao kultura stanovanja, ishrane ili odevanja, pripada, sa svojom istorijom i svojim dostignućima, među važna obeležja civilizacije. Sve su to elementi vaspitanja kojim civilizovani svet kultiviše svoja pokolenja; ili, prostije rečeno, umeti s knjigom, hartijom i olovkom, to je isto kao umeti s kravatom, viljuškom, pertlom ili vodokotlićem: može se živeti i bez toga, ali – varvarski.

Srpski jezik bogatiji za još dva padeža

Dobrotom mog vajkadašnjeg cimera i pevidruga dr Gordana Maričića doznajem važnu vest koja se tiče svih nas:

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o upotpunjavanju padeškog sistema, kojom se srpska deklinacija obogaćuje s dva nova oblika. Od sledeće školske godine, u društvu starih kardaša nominativa, genitiva, dativa, akuzativa, vokativa, instrumentala i lokativa naći će se i dva nova padeža: koruptiv, koji će odgovarati na pitanje »Kome, koliko?« i rokativ, na pitanje »Koga, čime?«.

Dinamika uvođenja odgovarajućih izmena u normativne priručnike, udžbenike i školske programe regulisaće se posebnim odlukama nadležnog ministarstva. Kako saznajemo, u Ministarstvu prosvete se već razmatra i mogućnost da novom načinu dekliniranja budu prilagođene i gramatike drugih jezika koji iziskuju promenu imenskih reči po padežima, pre svega latinskog, koji se uči u mnogim školama u Srbiji. Poslednju reč o tome, kako se predviđa, daće stručnjaci.

Na ime komentara dodao bih da inicijativu Ministarstva treba naročito da podržimo mi latinci, utoliko pre što će nam se novouvedeni padeži, naročito koruptiv, izuzetno lepo slagati sa već postojećim ablativom.

Kad ja tamo, a ono AblAbs

Poznato je da su klasici beogradskog stila saobražavali našu književnu prozu stranim, pre svega francuskim uzorima, i da su time uzrokovali – što hotimično, što nehotično – značajne novine u srpskoj sintaksi i frazeologiji. Neke od ovih su se odomaćile, pa ih danas osećamo kao normalne načine izražavanja u književnom ili i govornom jeziku.

Ali evo nečega što se neposvećenima može učiniti kao kakva greška u editovanju teksta. Opisujući stanje na Balkanu u leto i jesen 1875, pred rat sa Turcima, Slobodan Jovanović kaže:

Ministar vojni, Husein Avni paša, ... predlagao je ... napad na Srbiju; hercegovački ustanak trebalo je ugušiti u Moravskoj dolini; srpska vojska jednom razbijena, hercegovački ustanak ugasio bi se sam od sebe.

E sad, filolozi će znati da se pisac tu poigrao s apsolutnom participskom konstrukcijom na francuski način: l’armée serbe une fois mise en déroute... Klasičari će znati i da stvar potiče iz latinskog: fuso fugatoque Serborum exercitu... Slavisti mogu i zameriti piscu što, kad već poteže apsolutni particip, ne stavlja tu konstrukciju u dativ kao u starim slovenskim tekstovima...

No, bilo kako bilo, i ruku na srce: ako bi nam neki đak preveo s latinskog apsolutni ablativ u stilu velikog stiliste Slobodana Jovanovića, da li bismo mu mi to primili kao legitiman prevod?

Kolega Aurus otvorio novi bizmis, iliti Timeo ut sustineas

Bila jednom jedna teretana na Novom Beogradu, pa se zvala

...i živeli su glamurozno ever after.