Obit anus, abit onus

Iliti, otprilike: „Babac odapeo, teret mi sa leđa spao“. Te reči je, na latinskom, Artur Šopenhauer zapisao u svojoj beležnici kad je umrla njegova stara krojačica, kojoj je godinama morao da plaća odštetu zbog neke davno nanete povrede. A ko je smislio mozgalicu in mari meri miri mori muri necesse est (nešto poput: „miš mora da mandrkne u moru mirisnog vina“)? Po svoj prilici neki dokoni srednjovekovni student kome su takve jezičke igrarije ublažavale tegobne časove teologije. A čije je delo vojnički ultimatum te te ro ro ma ma nu nu da da te te la la te te: Alarihovo ili Atilino? Teško da su njih dvojica umeli da pišu, a još manje da bi se bavili takvim tričarijama, dakle – opet učenička ujdurma.

Kad se stvar malo bolje sagleda (uključujući i Šopenhauera, čija zezalica najverovatnije takođe potiče iz studentskih dana), dolazimo do nečeg zanimljivog i potencijalno korisnog: studenti latinskog umeli su u prošlim vremenima da se služe tim jezikom i na načine kudikamo zabavnije od onoga koji nam se nameće kad učenje jezika svedemo na gramatiku propisanu godišnjim planom i programom. Taj njihov „školski“ latinski je, drugim rečima, bio još kako živ jezik, čak prilično živahan, a semantičke i morfološke igrarije koje su iz njega nastajale bile su zgodno sredstvo za to da se učenje jezika učini ne samo lakšim i podnošljivijim nego i smislenijim.

Imao sam prilike da se u to uverim in vivo tokom rada na času. Učenici odlično reaguju kad im se tutne u ruke takva neka mozgalica, smeju se, iznenađeni su, ponekad zblanuti, a gotovo uvek isprovocirani da vide o čemu se tu radi. Tako se širom otvaraju vrata za utvrđivanje znanja na lak i prijemčiv način: za razlikovanje složenica glagola ire na primeru Šopenhauerove doskočice, analizu morfoloških kategorija na primerima homofona (kao u igri reči malo malo malo malo) itd. Kada tome dodate razne pitalice, zagonetke, kvizove, ukrštenice, anagrame, rebuse, pangrame, palindrome i paronime, postaje moguće videti ozarena lica čak i na časovima latinskog. Naravno, ne treba preterivati u očekivanjima. Takav način rada ne može da zameni onaj klasični, već samo da ga dopuni.

Na internetu se mogu naći razni sajtovi sa materijalom te vrste, doduše različitog kvaliteta. Meni se, na primer, posebno svideo http://www.archimedes-lab.org/latin.html, veoma informativan, dobro organizovan i vizuelno upečatljiv. Manje iscrpan, ali sasvim solidan i sa rešenjima za sve pitalice, jeste sajt http://www.uebersetzung.at/twister/la.htm. I tako dalje, koga zanima neka uzme i kopa, internet πατὴρ πάντων.

I za kraj, da spomenemo da su ovaj pristup obilato iskoristile naše koleginice iz Crne Gore, Ana Klikovac i Žaneta Andrijašević, u svom najnovijem udžbeniku za drugu godinu učenja latinskog, Sintaksa latinskog jezika sa elementima morfologije (usput, druga godina je kod njih izborna). U povelikom apendiksu pod nazivom Discamus per ludum može se naći sve i svašta zanimljivo na tu temu, stvar veoma korisna kad učenici na času počnu da gledaju u pod ili im vodnjikavi pogled odluta kroz prozor, a napolju još i sumorna jesen.